četvrtak, 19.07.2007.

Evo samo da se javim...

Evo samo da se javim posle duzeg vremena...pitanje je samo kome se to ja javljam...pa valjda samoj sebi makar ni to nije bas moguce...
Trenutno sam u Srbiji vec vise od tri tjedna.Uzivam?I ne bas, ali ne zbog ljudi i okoline nego zbog mene...al jer mi je tako i kod kuce, samo tu imam vise vremena za sebe, ostajem tu dok mi Rahela ne veli da idemo...eto tako...
Evo nasiroko, kaj mi se dogadjalo u ovih tri tjedna odkad sam tu-
bili smo u bg-u 4 puta.Od toga smo jenput bili kod Teodora u Resniku.A ostala 3 puta sam se nadala da ce ga Rahela pozvati da se sretnemo u bg-u...ali nista...na moju srecu i nesrecu...
na srecu jer bi polako uvidio kako sam dosadna, a na nesrecu jer nisam vidla jos vise kako je on zabavan...
kupila sam 2 haljine u teranovi i tally weijl-u - i jos neke dodatke uz belu haljinu...ovo mi je bila prva veca kupnja iz koje sam i ja izasla zadovoljna...velik udio je imala Rahela...
po cele dane sedim u kuci ispred tv-a, za stolom, u Rahelinom salonu, ili stojim ispred sudopera...
jedino kaj mi je jos zanimljivo tu su hrpe dobrih serija koje nema kod nas...tako da imam raspored dana ovakav-od pol 11 do pol 12 gledam SUTRASNJE IZDANJE, od 12 do 13 AMERIKA, od 13 do 14(ako je posle amerike)RUZNA LETY, od pol 4 do pol 5 ZENA U OGLEDALU, od pol 6 do pol 7 BUNTOVNICI,a posle kako koji dan-ako je cetvrtak onda je na rasporedu SVE ZA LJUBAV, ako je petak onda GRAND SHOW, ako je subota onda ZVEZDE GRANDA.I jos ako iskrsne koji film, ili emisija...milina...
ako se slucajno probudim prije pol 11, onda gledam SLAGALICU...
al ako uspem gledam i reprizu ZVEZDA GRANDA jer ima lepih i zgodnih decki...od kojih je svakako najzgodniji Nemanja...em sto je zgodan, em sto je pametan, peva lepse nego bilotko koga sam cula(pored Milana), iskren, skroman, itd...i vi bi se odusevili s njim da ga vidite, verujte mi...
i to bi bilo nasiroko sve sto se meni desavalo u ovih tri tjedna...
Pozdrav iz kipuce Srbije i zemlje ciji je glavni grad danas najtopliji grad u Europi!!!

petak, 25.05.2007.

Bliži mi se rođendan...

Ovo je već druga godina da kad mi se bliži rođendan, ja sam sve bliže dnu. Naravno, sad kad sam to napisala, istina se pomalo mijenja. No svejedno, prošle godine mislila sam da ću oko mog rođendana otići s ovog svijeta, a sad sam malo realnija. Sad znam da ću psihički otići sa ovog svijeta. Inače sam to već predvidjela na početku godine, ali sad to sve više osjećam. I moram ovo napisati jer mi se to mota po glavi već duže vreme...
Makar ovo zvuči depresivno, nažalost, surova je realnost mene.
Valjda dok vidim kraj godine, dok vidim ljude povezane, dok se uspoređujem sa svim i svačim, suočavam se s realnošću, koja je za mene užasno bolna.
Tako je bilo dve godine zaredom od kad sam u gimnaziji. Kak bude ove godine, ko zna...no kak god bude, sigurno bu na kraju tog dijela puta (koji ne bu tako skoro) sve dobro završilo.
Al do onda ću trunuti iznutra kao mumija...valjda oživim jenput! Nadam se na duže vreme nego prošli put...
Jer znam da ću do kraja života imati faze umiruće dosade i predivnog zadovoljstva jer je to, nažalost, moj način učenja u životnoj školi. Iako bih ja rado da imam neku zlatnu sredinu, teško da će ikad biti nešto od toga...

Evo mene na kraju drugog pisanja o mojoj smrti ( sad u psihičkom smislu) točno godinu dana kasnije. Ovo mora da je simbolično...samo kako simbolično, ne znam...možda jednom saznam...

A sad pozdrav onima koji ovo čitaju...ako vas ima, naravno. Javite mi se sa kojim komentarom...ako imate koji savjet za mene, slobodno mi ga udijelite...!

srijeda, 02.05.2007.

Kao i uvijek, ništa novo...

...osim ovoga...

...a i to nije nešto novo...oduvijek bilo i valjda uvijek bit će...

Pozdrav od Nikakve i Svakakve!!!

ponedjeljak, 16.04.2007.

Koliko novih stvari...moš' si mislit'!

Čudo, ima nešto novo. Što i nije tako čudno s tim da sam oko mesec dana štrajkala sa pisanjem posta...
U školi, prije praznika, nije bilo ničega novog, a kamoli nečeg bitnog...
U četvrtak , prvog dana praznika, krenuli smo u Srbiju.
Tamo je bio Teodor, moja bivsa simpatija(sadašnja, bivša, sadašnja...ponekad teško pratim), brat od moje ujne.I da odma velim-ON MENI NIJE AMA BAŠ NIKAKVA RODBINA...vrlo dobar, duhovit, pametan, a tek zgodan...i prvi put kad sam ga sad nakon dužeg vremena videla, dosta sam se strecnula. Al sam odlučila da se to ne ponovi, jer mi je dosta toga stresa. I viđala sam ga posle dosta i čak sam malo uspela izregulirati. Makar znam da drugi put kad ga vidim nakon dužeg vremena, opet ću se strecnuti...ali valjda puno manje nego prije...nadam se. Jer taj dečko nije za mene...
Drugi četvrtak, dan pošto sam se vratila iz Srbije, napila sam se. Sva sreća pa u gradu nije bilo ljudi jer bi se osramotile ko niko...Nismo se nadale da bumo se napile od pola litre vina(svaka) no kad smo malo šetale po gradu, počelo je djelovati. Ja sam vrlo teško gledala i hodala, a jedva da sam bila pri sebi...Još uvek se čudim kak smo došle do doma, i kak smo složile krevet i obukle se...

Posle ću javiti nove stvari...sad mi se mnogo spava...

Zzz...pozzzz...pozzzdrav....zzzzzzz

četvrtak, 22.03.2007.

Napišite nešt na frižider!!!

22.3.2007.

Ništa novoga, naravno, nema kod mene. Sve po starom. Škola, škola i još malo škola. Dosadni vikend, pa opet škola. I tako se stalno vrti u krug.
Jedino što je novo da sam dobila drugu peticu iz zadaćnice iz hrvatskoga u 3 godine gimnazijskog školovanja i to jer sam opisivala vlastita iskustva, a ne kao po običaju pisala općenito. A i odabrala sam temu koju skoro niko nije pa je i to možda malo utjecalo...
O ljubavi nema ni govora tj. nema ni slova LJ...sad sam sve više sigurna da budu se moja predviđanja ispunila. U to sam više sigurna jer moja frendica od nedavno ima dečka, a njoj je Novu godinu prvi čestital njezin deda..logično slijedi da ako meni nije prvo čestitala muška osoba, onda neću ove godine još imati dečka...ma kaj ove godine, to je još malo.Pa zato da me se još više muči, sigurna sam da će se to produžiti negde do prve godine faksa...ako ne i duže...ali prije sigurno ne...
Jesam li nesretna zbog toga?
Kako kad...u jednom trenu znam da je tako najbolje, ali opet kad se malo osvrnem oko sebe, žao mi je. Ali šta ću, moram i kroz to proći...!!!I to je za neko bolje dobro, to sam sigurna! Ali katkad ni samu sebe ne slušam pa posrnem...
To je najgore kad ne vjerujem nikome, pa ni sebi...makar znam da su i ostali i ja u pravu, ne slušam...
I udarim glavom u zid,pa si kažem:,,Rekla sam ti!'', ,,Rekli su ti!''.
Valjda jednom naučim da slušam...


Evo jedne pjesme koju pjevuckam zadnjih dana:

Ne vidiš dalje od nje,
sam si se predao
-o kad bi mene neko tako gledao...
...o kad bi barem neko za mnom tako patio.

ponedjeljak, 12.03.2007.

12.03.nedelja

Kak ide?
I dalje ne komentirate ništ...?Ovaj blog i ne izaziva nikakvu reakciju kod vas kao ni ja sama u stvarnom životu kod drugih ljudi...
Ali sam zato ja to malo popravila:pofarbala sam se u drečavo narančastu. Ne možete me ni iz aviona ne videti. Bolje ikakva nego nikakva reakcija!!!
Tu farbu (red tangerina) nisam štela ali spletom okolnosti sam se ipak pofarbala...i sad nema osobe koja me ne pogleda i ne frapira se...već sam se privikla na nju i sad mi je drago jer znam da većinu ljudi ta boja užasava što me tu i tamo strašno zabavlja.



Danas smo bili u gradu s jednim frendom iz Koprivnice, Ivanom.Posle smo ga otpratiili na želj.kolodvor, a kad smo se vraćali u grad, na jednom igralištu sam spazila kolica iz dućana pa smo ih uzele i malo se u njima navažale...makar su mala, udobnije je prevozno sredstvo od cipel-cuga...
Ak stavim sliku, možda skomentirate kaj???

četvrtak, 08.03.2007.

Nešto novo:1.3.2007.-8.3.2007.

1.3.
Prošli četvrtak mi nije bio baš dobar, ali preživio se.
2.3.
U petak je bilo dobro s time da su me pitali 2 predmeta pa me iz geografije ne bi ni mogao pitati da me otvorio.Iz likovnoga me otvorila petak prije toga, ali i još 10 njih.I od svih 10 samo sam ja bila na satu.Odmah poslije me pitala povijest i makar si nisam ništ pogledala dosta sam dobro znala-kak da sam vadila negde iz bunara...ali sam i izvadila nešt.
3.3.
U subotu sam bila celi dan doma.Naravno ništ zanimljivo se nije dešavalo(kad sam u gradu ne desi se ama baš ništ zanimljivoga, a kamoli kad sam doma)...osim kaj smo Rahela i ja dobile sliku od jednog dečka s kojim smo se dopisivale.Nije loš, dapače podsjeća na njenu prijašnju simpatiju.E vidite kako mi je zanimljivo kad pišem ono kaj se desilo mojoj prijateljici.
4.3.i 5.3.
E nedjelja i ponedjeljak su bili dosta burni(vi čitajte:malo manje monotoni).Moj ujak iz Srbije je posjekao ruku te je imao 10 šavova, a baki je puko čir kad je to vidjela pa sad ništa ne jede te nema snage biti na nogama.Teta Rahela nam je predložila da dođemo malo da ju vidimo pa smo se u nedjelju ujutro spremili i oko 13 sati krenuli.Dogovor je bio da mama ostane cijeli tjedan, a tata i ja se vratimo u pon.No to u pon sam ja shvatila kao podvečer.A moj tata je mislil ujutro u 8.Što je meni remetilo planove:da ne pišem geo(pa makar poslije pisala teži test jer sam kao frentala).Tata se nije dao odgovoriti pa smo krenuli ujutro bez da smo uopće vidjeli moje bratiće i sestrične i s time da sam se ja morala geo naučiti u autu.I nije mi baš išlo najbolje, te sam mislilada budem dobila ocjenu u rasponu od 1-3.Doma smo došli u 15, a već u 16 sam išla u školu.Test sam napisala za 5 nekim čudom(što uopće nisam ni sanjala tj.to sam smatrala da je nepovoljna ocjena jer opet počinjem biti štreberica ili jako pametna kad sam naučila za 5 na putu)no ko zna zašto je to tak.Možda jednom saznam.
6.3.
U utorak ništa zanimljivo nije bilo osim što sam loše napisala fiziku ali to tek trebam saznati u petak pa mi je bolje da se ne opterećujem s tim prije vremena.
7.3.
Jučer je sve prošlo u redu osim glupog tjelesnog.Još uvijek vježbamo taj glupi poligon od kojeg ja tu i tam nekaj morem napraviti.Al zato drugi put plešemo.Doma smo tata i ja sami, svaki pred svojim televizorom te tam i zaspimo.Kaj mamu opće ne čudi jer je ona ta koja se probudi usred noći pa sve potira u svoje krevete.A sad i gladujemo-jedemo sarmu već tri dana kaj me podsjeća na jen vic:
dođe sin u pon kući i pita mamu kaj ima za ručak.
-Sarma, sine!-
-Sarma, sarma, sarma, sarma...-

dođe u uto i pita mamu kaj ima za ručak:
-Sarma, sine!-
-Saarma, saarma,saarma...

dođe u sri i pita mamu kaj ima za ručak:
-Sarma, sine!-
-Saaarma, saaarma, saaarma...-

dođe u čet i pita mamu kaj ima za ručak:
-Sarma, sine!-
-saaaarma, saaaarma, saaarma...-
i tak sve do nedjelje.
Kad dođe sin u nedjelju kući i misli da će sad za ručak biti neki picek i juha, pa pita mamu kaj ima za ručak:
-Sarma, sine!-
-Saaaaaaarma, saaaaaaarma, saaaaarma...
dođe sin u pon kući i pita mamu kaj ima za ručak.
-Sarma, sine!-
-Sarma, sarma, sarma, sarma...-
(svaki dan pjeva ali sve više zateže, dok u pon opet počne veselo)
Dobro je bilo dok smo meli još sarmu.Ne znam kaj bumo sutra zmislili.Meni kao ljubitelju hrane to teško pada i zato jedva čekam kaj mama dojde.Ovak mi malo fali ali to je zato kaj ju i inače ne viđam puno pa je ve mala razlika...

I to b'bilo to!
That's all, folks!

(Ma kome ja to pričam...)

srijeda, 28.02.2007.

28.02.2007.zadnji dan veljače

Pozdrav!Već si dugo nisam pisala...koja dva dana...Pa i nemam baš nekaj za pisati pošto mi je tak dosadno u životu.Ali evo vrhunce zadnjih dva dana:
27.02.2007.
Najgori školski dan u zadnjih mesec dana pošto su iz 4 predmeta pitali.Na sreću sam se zasad izvukla iz svih pa čak i iz onog koji me TREBALA pitati.Ali bu me zato zutra sigurno to pitala i još iz nekog predmeta(kemija ili engleski ili matematika ili hrvatski)
28.02.2007.
Makar sam trebala učiti samo za sociologiju, nije bio bajan dan.Em smo pisali zadnji sat test sa puno objašnjavanja i onda nas nije pustila zadnjih 15 min nego smo bezveze sedeli.
Posle sam se dopisivala s jenim iz škole kaj mi se recimo sviđa.Rekla sam mu krivo ime i poslala sliku jene tam desete cure.I ve se ne javlja ništ.I kaj da ja ve delam?Pišem blog.Zanimljivo i uzbudljivo, kajne?
Pa se čujemo dok se mi desi još nešt zanimljivoga...

ponedjeljak, 26.02.2007.

Nova predviđanja

Budući da me mama i tata već na drugi maturalac ne puštaju radi ''sigurnosnih razloga'', predviđam da bum na kraju umrla u našoj kupaonici tak kaj bum se otrovala ugljikovim monoksidom(već duže vreme se ispušta taj plin u našoj kupaonici i makar se svaki put skoro onesvijestimo, još se ništ ne poduzima po tom pitanju)...

Predviđanja za 2007. na temelju stvarnih činjenica

Pošto sam sigurna da niko živ nebu posjetil moj blog, mogu pisati dnevnik.
Pa da počnem sa mojim predviđanjima koja me opsjedaju.
#Nikad dosad nisam imala dečka.U sljedećih godinu dana ni neću imati nikoga jer
1.psihički osjećam da sam nesposobna
2.Novu godinu mi nije prvo čestitala muška osoba(kak uđeš u novu godinu, tak i budeš u toj cijeloj godini).Važilo mi je za prošlu godinu(i ne sam meni), a verjem da bu tak i ovu godinu.
3.još se preveč nadam
Ali kolko god bi dalje nabrajala, sve je to povezano i ima samo jedan razlog i uzrok koji još nisam otkrila, a ko zna dal bum opće...
#Nebum celu 2007.godinu svjesna sebe(a kamoli drugih) pa bu vratolomije oko mene te na kraju nebum već imala komu lomiti vrat jer budu se svi raštrkali i pala bum u depresiju...

Hvala na čitanju...!!!

Moj život je velika zguba...

Nemam ni kaj pisati...kak je to zalosno...a kaj mislite zakaj nemam kaj pisati?Nemate pojma?Pa jer nemam skoro ništ u toj mojoj glavi...eto zakaj.
Nebrem si pomoći makar vele da je dijagnoza već pola leka.Nebrem si pomoći jer iako to velim i znam nisam toga svjesna.I u tome je cijela kvaka...
Nekome se vrti u glavi od ovog?Nikome kak meni, sigurno.